Српски језички атеље — све о српском језику на једном месту

Српски језички атеље бави се стандардним српским језиком, варијететом српског језика који се користи у култури, књижевности, науци, новинарству и у свим званичнијим језичким приликама. Циљ нам је овде да људе који проводе време на интернету, а и оне друге, приволимо граматици и правопису нашег језика и основним појмовима о њему; да им брзо и лако дамо поуздане информације о језичкој појави која их занима и да покушамо решити недоумице са којима се сваког дана срећемо („Како се каже…??“). Осим тога, желимо да јавности приближимо и друге језичке теме, као што су историја језика, етимологија, социолингвистика…, што ће доћи на ред с развојем сајта.

[Опширније]

Програмски пакет РАС

Овај пакет, какав имају сви културни народи, омогућује кориснику да мирно и опуштено, без страха од грешака, на рачунару напише пословно писмо, новински прилог, научни рад, књигу, школски темат, дипломски или семинарски рад. Захваљујући овом пакету, припрема текста је олакшана и убрзана, по некима и 50 одсто. Прелом текста је аутоматизован, естетски изглед текста доведен је на завидан, светски ниво, а смањен је број словних грешака и број коректура, као и потрошња папира. Поред практичног значаја, Програмски пакет РАС уводи нас у писменост трећег миленијума, помаже нам да уобличимо и стандардизујемо наш језички израз, да сачувамо од растакања и губљења српски језик и писмо.

[Опширније.]

Српски електронски речник

Руковођен лексикографском логиком да пакет за обраду текста без речничке подршке представља половично решење, Милорад Симић је одлучио да дигитализује три важна српска речника: Речник САНУ закључно са шеснаестим томом (који је допуњен са три завршна тома Речника Матице српске) – под називом Српски електронски речник, Вуков Српски рјечник и Рјечник из књижевних старина српских Ђуре Даничића, како би се успоставила историјска лексикографска вертикала од 21. до 12. века.

[Опширније.]

Догодовштине: Како доћи до ћириличне дозволе

Догодовштине које су ми се догодиле у Србији, приликом одласка ради подизања саобраћајне дозволе, на основу захтева да буде издата у складу с законом на службеном писму наше земље (ћирилици) биле су веома занимљиве и дале су ми добар пример како функционише наша администрација. Сматрам да је овај доживљај поучан за читаву јавност и пожелео сам да га у потпуности поделим са вама.

Дана 21. маја 2011. године дошао сам у 10 часова да чекам ред пред шалтером надлежне управне установе која издаје лична саобраћајна документа, ради подизања саобраћајне дозволе. Долази ред на мене. Саопштавам службенику да сам дошао да подигнем саобраћајну дозволу и спуштам на пулт личну карту.

Остатак приче.