Гуглов пресловљивач у акцији

Гуглов пресловљивач се налази на адреси: http://www.google.com/transliterate/serbian.

Увезана вест: „Гуглов пресловљивач за српски језик“.

Гуглов пресловљивач за српски језик

Гуглов пресловљивач за српски језик вам омогућава да текст, који уносите коришћењем латиничне (енглеске) тастатуре, буде пребачен у исправан ћирилички облик. У основи програма се налази обиман речник, са свим облицима наших речи, који у току уноса текста, а након притиснуте размакнице (Space), покушава да унету реч исправно запише. У случају да је избор био погрешан, притиском на тастер за брисање (Backspace), или кликом на унету реч, ће се појавити све остале речи које се на исти начин записују латиничким писмом.

Пример: „tuci“ може бити „тући“, „тучи“ или „туци“.

Ако пожелите да унету реч оставите у оригиналу, онда размак након речи унесите као комбинацију тастера Shift и Space:

У овом примеру смо име фирме (AMD) оставили у оригиналу.

Свака унета реч се може и претражити у речнику или, по потреби, превести на други језик.

Доступан је и програмерски Ајакс (AJAX) интерфејс за пресловљавање, који вам омогућава да овај алат додате на ваше интернет странице, уградите у форуме и поља за остављање коментара и унос текста. Ово је одличан алат за описмењавање домаћег интернета, и очекујемо његову ширу примену и усвајање на домаћим интернет форумима и презентацијама информативних кућа.

Алату, међутим, недостаје могућност пресловљавања већ написаног текста, и не поправља знаке навода по правопису — надамо се да ће и то ускоро бити омогућено. Такође би било лепо видети интеграцију пресловљивача са електронском поштом, блоговима и Гугловим документима.

И поред малих замерки, ово је тренутно најкомплетнији алат за једноставан и исправан запис српског текста на интернету.

Гуглов пресловљивач се налази на адреси: http://www.google.com/transliterate/serbian.

Презентација Гугловог цртача мапа у Новом Саду: 2. децембар

Презентација Гугловог цртача мапа (Google MapMaker) ће бити одржана у 13 часова 2. децембра на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду. Овај догађај ће омогућити да се на једном месту окупе домаћи интернет картографи и размене искуства о досадашњем раду. Најављен је и долазак представника Гугла.

Погледајте већу карту

За сада нема вести о томе да ли ће слична презентација бити одржана и у другим универзитетским центрима у Србији. Нешто више детаља о овој презентацији можете сазнати из преписке на дописном друштву Гугловог цртача мапа за Србију.

Већина корисника интернета не користи латиничко писмо?

„Од 1.7 милијарди људи на интернету више од половине се служи језицима који се не записују латиницом“—изјавио је генерални директор Интернет корпорације за дељење имена и бројева (ICANN) Роб Бекстром на уводној речи конференције у Сеулу, Јужна Кореја. Интернет се прилагођава корисницима увођењем имена интернет домена на другим писмима:

Опширније на страницама Би-Би-Си-ја.

Мозилин Тандерберд 3.0 бета 4 (Mozilla Thunderbird 3.0 b4) је доступан за пријем на српском језику

Кратка али слатка вест: доступан је за пријем превод на српски Мозилиног тандерберда 3.0 бета 4 (Mozilla Thunderbird 3.0 b4).

У припреми је и кандидат за прво издање (release candidate 1, RC1), који по плану излази половином новембра 2009.  Молимо све заинтересоване да преузму издање тандерберда 3.0 бета 4 и пријаве грешке ако на њих наиђу.

„Цртач мапа“: Гуглова википедија за мапу Србије

Гугл је омогућио да се преко Цртача мапа (Map Maker) учествује у изради карте Србије на интернету. Цртач мапа је у неку руку Википедија за мапе, служи за сакупљање података који ће бити пребачени у Гугл карту. Реч је о два одвојена али уско повезана пројекта:

• http://www.google.com/mapmaker
• http://maps.google.com/

Карта Србије се полако допуњава. Београд је већ прилично добро урађен, вероватно због чињенице што одатле долази највећи број интернет корисника у Србији.


Гугл препоручује да се за унос података користи српски језик и ћириличко писмо:

1. This first recommendation is most important to follow, as we'll base the auto-transliteration off of it:
   • Serbian, Cyrillic script:
     • Language: Serbian and Type: Preferred. Example (enter only Serbian label):
       • Name: "Нови Сад"
       • Language: "Serbian"
       • Type: "Preferred"
2. If the English name differs from the Serbian transliteration:
   • If the English name is a direct transliteration from Serbian, there's no need to enter the English name as we'll ultimately do auto-transliteration. Example (names that don't need English entries):
     • Name: "Нови Сад"; Language: "Serbian"; Type: "Preferred" (no need to enter the English name, will be auto-transliterated as "Novi Sad")
     • Name: "Вождовац"; Language: "Serbian"; Type:"Preferred" (no need to enter the English name, will be auto-transliterated as "Vozdovac")
   • Otherwise: Actual English name:
     • Language: English and Type: Preferred Example (name translation is needed):
       • Name: "Архитектонски факултет"; Language:"Serbian"; Type: "Preferred"
       • Name: "The School of Architecture"; Language:"English"; Type: "Preferred"
3. There's no real need to enter the Serbian name in Latin script as we'll ultimately do auto-transliteration. But if you feel inclined to add it, please use:
   • Serbian, Latin script:
     • Language: Serbian and Type: Obscure Example (use diacritics in Serbian Latin where appropriate):
       • Name: "Surčin"
       • Language: "Serbian"
       • Type: "Obscure"
   • Rest assured that though the auto-transliteration process we will make sure that both Cyrillic and Latin script Serbian will appear on Google Maps.
4. It's fine to also enter Serbian, Cyrillic script as Official, however doing so won't affect which name gets displayed as both Map Maker and Google Maps display Preferred names wherever possible.

Гугл ће користећи такаве податке бити у могућности да индексира карте које покривају све одомаћене методе претраге, што укључује и обичну енглеску абецеду, латиничко писмо без квачица. На основу квалитетних сакупљених података ће бити лако понудити корисницима и чисту верзију карте на другим писмима, а претрага ће бити омогућена и корисницима који немају сва слова, рецимо на мобилним телефонима.

За добровољце који би желели да помогну у цртању свог комшилука потребно је прво отворити Гугл налог. Налог добијате отварањем електронске поште на http://www.gmail.com/, а карту можете допуњавати на адреси http://www.google.com/mapmaker.
Неколико препорука Нашег писма за рад на карти Србије:

• Податке треба уносити ћириличким писмом, држати се правила „пиши као што говориш“.
• Први унос, име, увек треба да буде на српском и са ознаком да је реч о „Уобичајеном” имену. Испод тога можете додавати имена на другим језицима:
  
  
• Водите рачуна при уносу имена која су на граници српског и енглеског језика. Пример: "Maxi" би требало унети као „Макси” и обележити да је реч о српском имену, а испод тога додати "Maxi" и ставити да је то име на енглеском језику пошто се не може аутоматски извести.
• Ако је реч о имену које остаје исто и на енглеском језику, само што је пребачено у латиницу, унос можете изоставити. Рецимо ознака за улицу „Македонска” ће бити пребачена у "Makedonska" за енглеску карту. Гугл је објавио да ће та имена бити аутоматски генерисана.
• Можете подесити да је окружење Цртача мапа на српском језику и да је подразумевани језик за унос ознака српски. Кликните на "Preferences".
  
  

Ово је јако добра вест јер ћемо коначно имати пристојне карте Србије на интернету. Пошто је ипак реч о пројекту на коме раде добровољци карте Србије ће бити добре онолико колико се сами потрудимо.

Пајтон и Уникод

Професионални веб програмери и почетници ће бити јако задовољни Уникод (Unicode) подршком у Пајтону (Python). Прилажемо три корисне везе:

• Одељак о Уникоду из књиге "Dive into Python".
• Презентација "Unicode In Python, Completely Demystified".
• Све о Пајтону и Уникоду: покрива старију верзију Пајтона али показује како се ради са текстом који долази у другим кодним распоредима.

Прилог ТВ „Русија данас“ о нелатиничним интернет доменима

„Интернет домени би ускоро могли бити отворени за широк спектар писама, са подршком за арапски, кинески и ћирилицу. Тестирање домена у нелатиничним алфабетима спроводи Интернет корпорација за дељење имена и бројева (ICANN).

У овом тренутку, без обзира на то којим језиком говорите, морате унети веб адресу у енглеској абецеди.“

Прочитајте цео прилог у оригиналу на енглеском, или прочитајте машински превод на српски. Обратите пажњу да у оригиналу вести стоји да је могуће унети веб адресу само у енглеској абецеди, што није у потпуности тачно за неке домене (.com, .org, .net и још по неки).

.EU домени од сада и у ћириличком писму

Одлуком европске комисије .EU интернет домени се од сада могу регистровати и у ћириличком и у грчком писму. Нелатиничне интернет домене је било могуће регистровати у .COM, .ORG и .NET регистрима. Међународна „Интернет организација за додељивање имена и бројева“ (ICANN) такође разматра увођење нелатиничних имена за главне интернет домене.

Прочитајте целу вест.

Развој писма: словенска писма глагољица и ћирилица

Зоранови фонтови на сајту cirilica.net

Зоран Костић, типограф из Београда, на свом сајту www.cirilica.net нуди на продају низ ћириличних фонтова које је сам дизајнирао. За оне који су у вечитој потрази за квалитетним српским ћириличним фонтовима ово је добра почетна станица. На истом месту можете наћи Зоранове предлоге о будућности српске дигиталне типографије и предлоге за допуну Уникод стандарда старословенског ћириличног писма.

Јаху подржава ћирилична писма

Јаху је пре неколико месеци прерадио систем ел. поште, Yahoo! Mail, и сада користи Уникод распоред. Сва ћирилична писма послата и примљена на вашу @yahoo.com адресу ће сада бити читљива.

Опен офис 3.1 на српском

Горан Ракић пише: (изворно обавештење, послато на латиници, пресловљено је на ћирилицу*)

Поштовани,

Београд/ Хамбург (Немачка), 11. мај 2009. —

Са радошћу могу са вама да поделим информацију о објављивању новог издања најпопуларнијег слободног канцеларијског пакета OpenOffice.org на српком (ћирилицом и латиницом) и енглеском језику.

Саопштење са сликама можете прочитати на веб страници пројекта: http://sr.openoffice.org/servlets/NewsItemView?newsItemID=662 или у наставку ове поруке.

Обавештавам вас и да ће у четвртак 14. маја у сарадњи са Регионалном привредном комором Крагујевац бити одржана презентација пројекта за директоре, власнике и технички менаџмент чланица коморе и локалне јавне управе. http://www.kg-cci.co.rs/pdf/open_office_prezentacija.pdf

За суботу 16. мај у Крагујевцу најављено је друго годишње окупљање OpenOffice.org заједнице у Србији. Овај централни догађај локалне заједнице окупиће програмере, преводиоце, кориснике и пријатеље пројекта. Најаву и позив можете прочитати на страници: http://sr.openoffice.org/servlets/NewsItemView?newsItemID=660

Радо ћу вам одговорити за све додатне информације. Можете ме контактирати е-поштом или телефоном на број 063/7074291.

С поштовањем,
Горан Ракић
представник OpenOffice.org пројекта у Србији
сарадник МАТФ у пројекту локализације
http://sr.openoffice.org



-------- Почетак прослеђене поруке --------
Прима: announce@sr.openoffice.org
Наслов: OpenOffice.org 3.1 је рођен
Датум: Sun, 10 May 2009 23:41:29 +0200

Београд/ Хамбург (Немачка), 11. мај 2009. —

Заједница OpenOffice.org пројекта са задовољством оглашава доступност OpenOffice.org 3.1, значајног унапређења водећег слободног канцеларијског пакета који можете преузети са странице пројекта http://sr.openoffice.org/preuzmi.html. Од објављивања издања 3.0 прошлог октобра преузето је преко 60 милиона копија само са странице OpenOffice.org. Локализација на српски језик је објављена у новембру и са наших страница преузета 19.000 пута. OpenOffice.org је ту да пробије ове рекорде.

Захваљујући гласању корисника претходних издања препознали смо њихове жеље и преточили то у стварност. Ново издање садржи и механизам за аутоматско истраживање о начинима како се све користи OpenOffice.org коме корисници могу да приступе и аутоматски дојаве програмерима на које делове пакета се треба фокусирати у будућности.

Највећа и највидљивија новина у издању (пола милиона линија програмског кода) је велико унапређење како OpenOffice.org приказује графику на екрану. Рачунарџије ово зову умекшавање (енгл. anti-aliasing), а корисници примете како је графика сада много пријатнија на екрану. Унапређени изглед се огледа и на мање видним местима: приказ слика при превлачењу, приказ обележеног текста и могућност за надвлачење текста.

Сазнајте више о најважнијим новинама у документу на српском језику који можете преузети у отвореном документ-формату или као PDF документ:

http://sr.openoffice.org/news/OOo31.odt
http://sr.openoffice.org/news/OOo31.pdf

„OpenOffice.org 3.1 показује да умемо да саслушамо кориснике и онда, захваљујући дугорочној подршци наших партнера, уложимо време и стручност и постигнемо значајна унапређења у софтверу“ изјавио је John McCreesh, координатор OpenOffice.org маркетинг пројекта. „OpenOffice.org садржи све што корисници желе, лаган је за коришћење и слободан је. Поручујем свима да га преузму и испробају већ данас.“

У сарадњи заједнице корисника у Србији и Математичког факултета у Београду, а кроз пројекат Министарства за телекомуникације и информационо друштво Републике Србије чији је носилац проф. др. Душко Витас, сучеље програма је комплетно преведено на српски, ћирилицом и латиницом. Од претходног издања допуњено је и исправљено преко 3500 порука, а за разлику од ранијих локализованих издања сада је омогућено аутоматско ажурирање пакета.

Пројекту локализације можете се и ви једноставно придружити и у слободно време допринети развоју подршке за српски језик у пакету, а познавање енглеског језика није неопходан услов. Јавите нам се на јавну развојну дописну листу dev@sr.openoffice.org или представницима пројекта преко странице за контакт.

Антрфиле:

OpenOffice.org пројекат чини међународни тим волонтера и плаћених сарадника који развијају, преводе, подржавају и промовишу водећи слободан канцеларијски пакет, OpenOffice.org. Модерна технологија која стоји иза пакета OpenOffice.org (УНО) је доступна и програмерима, систем интеграторима итд. за коришћење при писању проширења за OpenOffice.org или за израду нових производа.

OpenOffice.org користи Отворени документ-формат (енгл. OpenDocument Format, ISO/IEC 26300), а подржава и коришћене формате као што су они из пакета Microsoft Office, и доступан је за све главне рачунарске платформе на преко 90 језика. Објављује се под условима ГНУ Слабије опште јавне лиценце (енгл. GNU Lesser General Public Licence, LGPL) и може се користити без трошкова лиценцирања у било које сврхе, личне или комерцијалне.

OpenOffice.org заједница одаје захвалност значајној подршци од стране бројних компанија, укључујући Sun Microsystems, оснивача пројекта и главног покретача развоја.
-------- Крај прослеђене поруке --------

*) При објављивању овог чланка било је неопходно пресловити латинични текст обавештења како би се уклопио у визуелну естетику сајта „Наше писмо“. Притом је чланак на жалост претрпео извесан губитак у квалитету презентације. Молимо све који убудуће буду слали обавештења да нам олакшају овај посао и обавештења пошаљу на ћирилици. Срећом се овим путем укупна количина посла не дуплира јер је латинични текст увек од ћириличног могуће добити аутоматским пресловљавањем (рецимо програмом „Вучко“), па је довољно текст написати само једном и то ћирилицом а затим га пресловити ако се желе оба писма. Будући да је слање текстова на латиници непотребно из овог разлога, убудуће обавештења писана латиницом нећемо објавиљвати.

Преведена игра „Холоцов замак“

Никола Смоленски јавља:

Још један слободан програм преведен је на српски - платформска игра Холоцов
замак.

Игра се може преузети на адреси
http://www.mainreactor.net/holotzcastle/en/index_en.html

Последња бета: фајерфокс 3.5 бета 4 на српском

Последње бета-издање програма фајерфокс за читање страна на Интернету, фајерфокс 3.5 бета 4, доступно је за пријем у српском преводу. (Веза води на најаву на енглеском, која вас укратко упознаје са новинама у најновијој фајерфоксовој бети)

Hotmail.com коначно у издању које подржава српски језик

Микрософт држи један од највећих бесплатних мрежних сервиса за електронску пошту: Hotmail.com. До недавно је та мрежна апликација долазила у два паковања, традиционално које није подржавало рад са нашим писмом и ново (Windows Live) у коме је радила и ћирилица. Те две верзије су коначно стопљене у једну која потпуно задовољава потребе наших корисника.

Могуће је без икаквих проблема примати и слати ћириличну пошту, без додатних подешавања кодних распореда. Српски је подржан и у корисничком интерфејсу који је потпуно преведен ћириличним писмом и јако добро изгледа.

Пошта на српском (Mozilla Thunderbird)

Погледајте и преконтролишите друго, преведено, бета-предиздање Мозилиног тандерберда (Mozilla Thunderbird 3.0 beta2).

Што више грешака буде пронађено, биће их више исправљено за коначно издање које се очекује у јулу.

Мозилин тандерберд (Thunderbird) 3.0 преведен

Развојно издањe Мозилиног тандерберда 3.0 (Mozilla Thunderbird 3.0) је преведено на српски.

До званичног издања проћи ће још неко време и вероватно ће бити потребне допуне превода.

Заинтересовани могу да погледају и план издања тандерберда. Примећене грешке и пропусте можете пријавити овде. Ток радова можете пратити на странама радионице за превођење.

Позив на тестирање предиздања фајефокса 3.1 (Mozillla Firefox 3.1) на српском

Овим вас све обавештавам да је све спремно за тестирање трећег бета издања фајерфокса 3.1 (Mozilla Firefox 3.1) на српском језику.

Молим све који могу да помогну са тестирањем да преузму српско издање и да га што је боље могуће истестирају.

Доступни су:

• Језички пакет за српски језик (XPI)
• Архива за линукс
• Инсталатер за виндовс
• Инсталатер за мекинтош

Нека вам не буде тешко да инсталирате, проверите и пријавите шта не ваља. Ако налетите на грешке и пропусте, обавезно их пријавите да би што пре биле исправљене.

Важно побољшање за кориснике виндоуса (Windows) је буде инсталатер који подржава уникод. То значи да корисници који желе да инсталирају фајерфокс на српском, док им је системски локалитет подешен на енглески или неки други не-српски језик, више неће морати да гледају куке и кваке при инсталацији. (видите овде како напредују радови).

За радознале, ту је и преводилачка статистика, која говори како тече превод. Начелно правило је — зелено = у реду, све остало — проблем.

И на крају, ту је и статус српске локализације фајерфокса и тандерберда, сређен по издањима.